Beograd je glavni grad Republike Srbije i administrativno, političko, privredno, naučno, univerzitetsko, kulturno i diplomatsko središte.
Geografski položaj: Južna Evropa, Balkansko poluostrvo, Zapadni Balkan - na ušću reke Save u Dunav, između Panonske nizije (sever) i pobrđa središnjeg dela Srbije – Šumadija  
Prosečna nadmorska visina: 116,75 m
Površina: 322.268 ha
Stanovništvo: 1.832.400
Veroispovest: pravoslavni hrišćani 90,68%, islamisti 1,29%, katolici 1,03%, protestanti 0,24%, Jevreji 0,03%, ateisti 3%, nepoznato 2,02%


Beograd: Šta obići ?
Kalemegdan:Najlepši i najveći beogradski park, Kalemegdan je istovremeno i najznačajniji kulturno-istorijski kompleks u kojem dominira Beogradska tvrđava iznad ušća Save u Dunav. Kalemegdanskom parku prilazi se iz Knez Mihailove i Uzun Mirkove ulice. Na Kalemegdanu se nalaze Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić", Muzički paviljon, Veliko stepenište, Zoološki vrt, dečiji zabavni park, više spomenika i skulptura i sportskih igrališta.

Ulica Kneza Mihajla:Pešačka zona, zakonom zaštićena glavna gradska ulica kao jedan od najstarijih i najvrednijih gradskih spomeničkih ambijenata, sa nizom reprezentativnih zgrada i građanskih kuća nastalih krajem 80-ih godina XIX veka. Danas je to glavna trgovačka zona Beograda i sedište mnogih nacionalnih institucija (Srpska akademija nauka i umetnosti, Biblioteka grada Beograda, Kulturni centar Beograda...).

Skadarlija: Stari, boemski deo Beograda nastao krajem 19. i početkom 20. veka kada su kafane bile stečište najpoznatijih imena kulturnog Beograda. Najčešće je porede sa pariskim Monmartrom, kako po izgledu, tako i po veseloj, uzavreloj umetničkoj atmosferi.U današnjoj Skadarliji nalaze se poznati restorani "Tri šešira", "Ima dana", "Dva jelena", "Skadarlija", "Zlatni bokal", "Dva bela goluba" i "Putujući glumac", zatim galerije, prodavnice antikviteta i suvenira.


Beograd: Šta pojesti ?
KAFANA
Postoji kultno mesto srpskog načina života, mesto koje je istovremeno glavni informativni medij - mesto za razmenjivanje svih vrsta (dez)informacija, druga kuća - mesto u kojem se boravi više nego u kući, druga kancelarija - mesto gde se sklapa najveći broj poslova i Fudbalski savez u senci - mesto gde su svi fudbalski selektori. To mesto se zove KAFANA!
Na sreću, u Beogradu ima mnogo kafana, s tim što se neke uobraze pa se zovu restorani, a neke druge se zbog mode nazivaju kafićima i klubovima. Suština je ista: svaki Beograđanin koji drži do sebe ima svoju kafanu ili više njih. Mada je, možda, tačnije da svaka kafana ima svoje Beograđane. I po nekog stranog gosta sa njima, kao što je red u gostoljubivom gradu. I ne zaboravite: kada nazdravljate, kucnete se čašama, gledate se u oči i kažete "Živeli!".

Hladna predjela:
Ako odlučite da probate pravo, tradicionalno srpsko predjelo, posle aperitiva, HLADNE PREPEČENICE (rakija od šljiva jačine 45-50 stepeni), najbolja kombinacija je SRPSKA ZAKUSKA SA PROJOM ili POGAČOM. Pored kajmaka i sira, tu su i pršuta, pečenica, srpska kobasica, dimljeni vrat, kuvana jaja, papričice, mladi luk. Uz ovo predjelo odlučite se za neko kvalitetno belo ili roze vino. PREBRANAC je posebna vrsta krupnijeg pasulja (tetovac) sa dodatkom crnog luka i začina (biber, so i aleva paprika). Služi se hladan kao deo zakuske. Naravno, uz ovo je neophodno vino. Probajte ŠPRICER (mešavina belog vina i sodavode u odnosu 2:1), koji je odličan je za varenje. Ako više volite lakšu hranu, preporučujemo vam hladne POSNE SARMICE. Pripremaju se tako što se masa sačinjena od proprženog crnog luka i pirinča, uz dodatak paprike, paradajza i peršuna, zavije u listove vinove loze ili kupusa.

Topla predjela:
Ako ste odoleli čarima hladnih predjela, obrok možete započeti toplim predjelom. Opet su prisutni SIR i KAJMAK, bez kojih se ne može zamisliti početak obroka. Ovaj put ješćete ih u obliku GIBANICE ili ZELJANICE. To su pite (razvijeno testo i napola pečeno, nadeveno sa dosta sira, kajmaka i jaja, a zeljanica sa dodatkom sitno sečenog spanaća ili zelja). Naročito prijaju uz pivo! Interesantan je specijalitet iz južne Srbije - PUNJENE PAPRIKE SA SIROM. Prave se u dve varijante, sveže i pohovane. Najlepše su suve, crvene paprike sa dosta sira i kajmaka zapečene u vatrostalnom staklu. Za letnje dane prijaju POHOVANE TIKVICE ILI POHOVANI PLAVI PATLIDŽAN. Služi se sa tartar sosom. Ovo možete zalivati pivom.

Supe i čorbe:
U Srbiji se obično kaže: "Nisam jeo, ako nisam jeo kašikom!" Nijedan ručak, bio svakodnevni ili svečani, ne može se zamisliti bez supe ili čorbe. Sprema se mnogo raznih vrsta supa ili čorbi, ali najčešće se mogu dobiti TELEĆA SRPSKA ČORBA, PILEĆA SRPSKA ČORBA, JAGNJEĆA ČORBA i GOVEĐA ili PILEĆA SUPA.
Čorbe su bogate komadima mesa i sa puno povrća, često pikantno začinjene (kisele čorbe). Supe se spremaju od mesa i povrća, ali se služe bistre i najčešće sa rezancima ili knedlama.

ROŠTILJ:
U beogradskim restoranima možete dobiti sve vrste specijaliteta međunarodne kuhinje. Ipak, kada želimo dobro da jedemo, okrećemo se domaćoj kuhinji.
Srpski specijaliteti sa roštilja postali su simbol domaćeg kulinarstva, pre svega ĆEVAPČIĆI (mleveni prednji delovi junećeg mesa, odleže na ledu i formiraju se u valjkaste komadiće i peku na roštilju i služe se sa sitno seckanim lukom). Vrhunac uživanja u roštilju je MEŠANO MESO - više vrsta specijaliteta od mesa: ćevapčići, pljeskavice, uštipci, kobasica, krmenadla, ražnjić, đevrek, vešalica... Pošto su jela sa roštilja najbolja dok su potpuno topla, tek spremljena, izmišljen je LESKOVAČKI VOZ. Samo od Vašeg apetita zavisiće koliko će imati "vagona". Pojeli ste dva do tri ćevapčića, dolazi pljeskavica, još niste stigli ni da nazdravite sa hladnim špricerom, već je tu vruća kobasica. Uz domaću lepinju, kompozicija se nastavlja. Imajte na umu da poslednji "vagon" određujete sami! KARAĐORĐEVA ŠNICLA nosi ime po vođi prvog srpskog ustanka protiv Turaka, Karađorđu. Teleća šnicla se uroluje sa kajmakom, uvalja u jaja i prezlu i prži u dubokoj masnoći. Služi se sa tartar sosom. Uz Karađorđevu šniclu prijaće neko kvalitetno crno vino. Tradicija konzerviranja mesa dimljenjem, stvorila je naviku da se i tako pripremljena mesa služe u restoranima. Tu je najpoznatija DIMLJENA VEŠALICA - dimljen svinjski kare, odvojen od kosti, isečen po dužini i pečen na roštilju. Služi se uz dobru srpsku salatu. Uz ovo jelo će Vam prijati kvalitetno crno vino. SRPSKI ĐUVEČ sprema se od paradajza, paprika, krompira, pirinča, ljute papričice, svinjskog mesa isečenog na kockice i proprženog na luku i sve to zapečeno u rerni. Pikantno je i ukusno. Bićete žedni zato - ne zaboravite belo vino. SVADBARSKI KUPUS se kuva u velikom zemljanom loncu po nekoliko sati. Kiseli kupus i ovčije, goveđe, svinjsko sveže, ali i suvo meso, sa dosta crnog luka i začina (biber, so, lovorov list). Izuzetno prijatno jelo uz koje popijte kvalitetno crno vino.

HRANA NA RECI:
Beograd je grad na dve reke. Zato treba posetiti jedan od brodova ili splavova kojih ima mnogo usidrenih na obalama Save i Dunava i baš u tom ambijentu probati riblje specijalitete.
RIBLJA ČORBA je svakako nezaobilazni početak obroka. Mnoga takmičenja koja se održavaju svake godine u pripremanju riblje čorbe, upravo govore da pravog recepta nema. Ima samo pravih majstora i njihovih tajni. Priprema se od više vrsta kvalitetne ribe, uz dodatak raznih začina. ŠARAN SA SRPSKIM PILAVOM - očišćen šaran, pirinač, crni luk, paradajz, belo vino, paprike, so, biber i limun. Riba mora da pliva - najbolje u belom vinu. PUNJENI SMUĐ - filiran smuđ priprema se sa pršutom, crnim lukom, pirinčom, rendanim krompirom, uz to se dodaju so, biber, peršun i belo vino. Uz ovo - takođe belo vino.
PRŽENA SOMOVINA- za one koji vole ribu, ali teško izlaze na kraj sa kostima, preporučujemo prženu somovinu. Šnicle od soma se prže na ulju i služe uz kuvani krompir i limun. Opet jedno dobro belo vino.

SALATE:
U Srbiji se salate jedu uz jelo. Nekada su se salate jele strogo sezonski. Zimi "turšija" (kiseo kupus i razne prerađevine od povrća), a leti, naravno, sveže povrće. Danas se te podele brišu, ali ostaje tradicija. Paradajz, paprika, luk i ljute papričice su najčešći sastojci mešanih salata.
SRPSKA SALATA je upravo sastavljena od pomenutih vrsta povrća, uz dodatak ulja, soli i svežih krastavaca. Ako srpskoj salati dodamo struganog sira, onda se ona zove ŠOPSKA SALATA. Obe su dobre, nećete se prevariti! Paprika se jede sveža, ali češće pečena. PEČENA PAPRIKA je salata od pečenih dugačkih, šiljastih paprika, sa belim lukom, uljem i sirćetom. URNEBES SALATA se preporučuje gurmanima i onima koji vole ljuto. To je tucana ljuta paprika pomešana sa sirom u kompaktnu masu.
U nekim restoranima na stolu Vas standardno već čekaju sveže, zelene, ljute PAPRIČICE ili, pak, pečene sa belim lukom u ulju. AJVAR je ispečena paprika i plavi patlidžan - prethodno pečeni, samelju se, pomešaju i uprže na ulju. Servira se sa uljem i dodatkom belog luka po želji.
Pored navedenih salata, ako volite, možete dobiti još i: salatu od svežeg kupusa, kuvane cvekle, zelenu salatu, od pasulja, boranije, celera, krompira...

SLATKIŠI:
Posle dobrog ručka ili večere, uz hladno vino, upitaće Vas da li ste i za nešto slatko. Da, svakako! Srbija je veliki proizvođač i izvoznik voća, ali za desert u domaćim restoranima nikada nećete dobiti sveže voće, već isključivo kao sastojak nekog od kolača.
Svaka dobra srpska kafana, koja drži do sebe, mora da ima SUVU PITU SA ORASIMA (red specijalnog testa razvijenog i blago ispečenog, pa red mlevenih oraha). Odlično osvežava posle obilnog jela, a i bolje prija vino! Alternativa su ORASNICE (sitno seckani orasi, vezani sa masom od šećera i jaja, oblikovano u potkovicu). Muškarci ih posebno vole! Ako Vam orasi ne prijaju, tu je ŠTRUDLA SA JABUKAMA ili VIŠNJAMA ili MAKOM (brašno, ulje, jaja, vanilin šećer, suvo grožđe, kvasac i, naravno, jabuke ili višnje ili mak).


Beograd: Šta popiti ?
PIĆA:
Izbor alkoholnih i bezalkoholnih pića u beogradskim restoranima je na zavidnom nivou, bez obzira iz kog podneblja potiču. Posebno su na ceni ugostitelji koji drže probrane sorte rakija i vina iz sopstvenih podruma.
Preporučujemo vam da probate neke od domaćih marki pića: 
RAKIJE od prirodnih sastojaka (šljiva, grožđe, trave): Prepečenica, Šljivovica, Klekovača, Lozovača, Travarica, Lincura...
ROZE I CRNA VINA: Car Lazar, Merlot, Kratošija, Plavac, Dingač, Vranac, Blatina, Ružica, Roze...
BELA VINA: Banatski rizling, Karlovački rizling, Semion, Smederevka, Burgundac, Žilavka, Traminac...
PIVA: MB, BG, Jelen, Vajfert, Pils, Lav...
VOĆNI SOKOVI: Next, Nectar, Golf...
VODA: Knjaz Miloš, Rosa, Voda Voda, Aqua Viva...